Ana Kostic je trenutno na praksi u Deutsche Telekom i evo njenih prvih utisaka o praksi:

Wed, 21 Jun 2006

''Caos,evo nadjoh malo vremena da se javim........mogu reci sam ubola pravu, praksu, pravi grad i pravo vreme za sve to......!!! Ovde mi je stvarno super!!!Za vikend sam se potrudila da trajno zabelezim svoje utiske iz prve nedelje provedene ovde, pa kad skupite 10-15 min. vremena, vi procitajte
Dragi moji i drage moje,

Zelim sa vama da podelim svoje prve utiske iz Bona…..evo prva nedelja je na izmaku, a ja se vec nekako opustila i mnogo mi je bolje nego sto sam mislila da ce da mi bude.

Htela bih sto vernije da vam docaram sve ono sto je na mene ostavilo najvise utisaka pa sam resila sa ovom mailu dam neku strukturu (valjda je Nemacka vec pocela da utice na mene, al ne dam se ja).

Stan

Hej, stan je stvarno lep, beo, 5 soba, kuhinja, kupatilo, wc i nas petoro unutra. Moja soba je najmanja, ali nimalo losa. Ja sam se zapravo u svoju sobu uselila tek u cetvrtak, jer je devojka koja je tu zivela napustila sobu u cetvrtak, jer joj se u sredu zvrsila praksa. Do tad sam bila u sobi pored, koja je najveca i spavala na madracu na podu, al ovo ne moze da se poredi sa onim sa Sri Lanke, secate se. Sve je strvarno vrlo lepo. U kuhinji imamo full opremu, sudove kol’ko ‘oces, toster, mikrotalasnu, masinu za sudove, naravno sporet i sve sto uz to ide. Imamo i ves masinu i 3 pegle i dasku za peglanje i citavu opremu za cuscenje, ma milina jedna…..cak imamo i podrum! Inace stan se nalazi u novijem delu grada, tj. Preko reke i taj deo se zove Beuel, a u blizini stana sam videla grcku pravoslavnu crkvu, mada jos nisam bila tamo da vidim sta ima. Sa svog prozora gledam na Post Tower, mesto gde radim, koji se nalazi s druge strane reke.

Cimeri

Barbara-Nemacka, ona jedina radi u drugoj firmi (Deutsche Telekom), inace je iz Stutgarta ii ma ovde praksu, kao i svi mi. Stvarno je kul riba, mnogo je prijatna, dobra, hoce svima da pomogne, stalno me pita da idemo negde, kad sam stigla htela je da mi skuva rucak, cak mi je i oko moje frizure pomagala……sve u svemu ona je najbolja cimerka za sad…..ovako sigurno niste zamisljali Nemicu, nisam ni ja, ide stalno na plivanje, pa cak i u 6 ujutru, pre posla i voli da pravi palacinke.

Sandra-Mexico, Holandija, ona je neka mesavina, mada vise vuce na latino, sa njom sa bila sve vreme u kontaktu pre prakse, jer ona radi HR, inace isto na praksi, svi su praktikanti i osim Barbare, svi u istoj firmi. Sve vreme ima u gostima neke meksikance, zanimljivi ljudi. Nije bas pokazala interes za druzenje, kao preko telefona, al valjda je zauzeta, sad joj je i cale tu. Inace, vesela zenska, mrzi da pere, cisti, kuva, volela bi da imamo spremacice, itd. Nisam puno vremena provela s njom.

Kinga-Poljska, plava skroz, ima smesan naglasak, zanimljiva cura. Naucula me vec par stvari, npr. Kako da znam kad je jaje kuvano i jos neke prakticne stvari iz zivota. Veoma je otvorena, najvise sam vremena provela s njom. Inace nas dve trenutno pravimo Istocni blok, a povod za to bila je nesrecna utakmica Nemaka-Poljska. Inace ona me je uputila u sva zbivanja ovde, ko, s kim, kako i zasto, a inace dosla je 3 nedelje pre mene. Pokusavale smo jednog dana da pricamo samo nemacki, to je bilo smesno….s njom se bas dobro slazem i mislim da cemo se bas druziti, s obzirom da nam Barbara odlazi u septembru.

Stiv-Kenija, najzad jedno musko, i to negro, ali ne Montenegro. Nemojte pogresno da me shvatite, taman ste mislili da su sve ribe, al nije tako. Lik je super, ja volim nacin na koji oni pricaju, al ovaj je posebno zanimljiv, naucila sam svasta o odnosu ljudi u Keniji, Tanzaniji i Bocvani, imala sam socijalnu analizu ponasanja razlicitih vrsta ljudi u teretani, to je bilo jako zanimljivo. Inace on je neki IT tip, filmofil i sve u svemu mnogo cool lik. Navija za Engleze i fino cisti stan, sto je vrlo bitno.

O Bonu

U subotu sam isla na bus city tour, tako da sam pokupila razne info o ovom gradu, o kojem nisam znala apsolutno nista pre nego sto sam dosla ovamo, osim da je bio prestonica. Nalazi se na reci Rajna, ima 300.000 stanovnika, znaci manji grad, ali ima dosta sadrzaja. Prepun je zelenila, drvoredi ko pod konac i stvarno je prelepo. Postoji i deo gde su nekad zivele diplomate, mada su neki jos uvek tu i u tom delu su kuce zaista strava. Inace, Bon ima 6 federalnih ministarstava cije je primarno sediste tu, a ostala su smestena u Berlinu. Ta ostala imaju svoje sekundarno sediste u Bonu takodje, i obrnuto. Jedna smesna prica je da se negde u 16, 17. veku, nisam sigurna, ovde placao porez na prozore i bilo je veoma skupo kad bi neko ima vise od 3 prozora u jednom redu na kuci. Tako, ove mozes da vidis u odredjenim delovima grada mnogo kuca sa po 3 prozora u redu. Ovde je i Betovenova kuca, razne palate, dvorovi, vile….ovde cak i UN ima svoje sediste. Posle moje firme, UN ima najvecu zgradu ovde i to su ustvari jedine dve velike zgrade u Bonu. Trenutno se svasta gradi…i ima puno velikih svetskih firmi koje ovde imaju svoju centralu, kao npr. Deutsche Telekom (T-Mobile), Haribo (znam samo za gumene bonbone) in e secam se vise ko. Centar grada je pesacka zona, katedrala, fontane i kamene ulice. Zgrada univerziteta je fantasticna, stari dvor Fridricha Vilhema, a ispred se nalazi ogroman travnjak, kao u nekom straom filmu. Prelepo…


Fudbal

E, svi mi kazu da sam stigla ovde u pravo vreme, al ja do sad odgledah samo jednu utakmicu i to Nemacka-Poljska, zasto bas ta, pa slucajno. Ovde je sve u znaku fudbala. Sve kuce, prozori, automobile, prekriveni su raznim zastavama, naravno, dominiraju nemacke. Ali gde god da se okrenete, sve ce vas podsetiti na to. U pekarama cak prodaju i neka peciva u obliku fudbalske lopte. U svakom gradu, pa i u Bonu na glavnom trgu napravljena je arena, gledaliste sa velikim ekranom, gde se skupljaju gledaoci iz celog sveta. U Bonu se placa ulaz i to cak 3,3 eur za stajanje (najskuplje karte su oko 10), ali ko radi u Deutsche Postu, kao neki, moze sa svojom zutom karticom da udje za dz i jos da uvede neke osobe koje placaju onda samo 1 eur. To su prve prednosti koje osecam radeci u tako mocnoj firmi. U nedelju sam bila i u Kelnu, tamo je gradski trg mnogo veci ii ma mnogo vise ljudi i vlada opste ludilo. Zbog fudbala otvorene su prodavnice cak i nedeljom, neverovatno. Uglavom svi samo pricaju o fudbalu, ljudi na poslu gledaju fudbal, a ne pitajte sta su mi sve ljudi pricali posle utakmice sa Argentinom. U Kelnu na zeleznickoj stanici islikali su plafon sa slikama najpoznatijih fudbalera. To je ogromno i podseca na neke stare dvorove koji imaju te slike po plafonima. U Bonus u smestene reprezentacije Japana i Obale Slonovace, pa na ulici ima puno Japanaca, ove druge ne prepoznajem u masi, crno pa crno. Sve u svemu, kad su Nemci pobedili Poljake ovde se toliko slavilo, a ja sam mislila da to ljudi rade samo kod nas. Tu utakmicu gledala sam sa nekolicinom ljudi iz AIESEC-a na jednom od trgova u Bonu, tako das am imala filing kao das am na stadionu. Posle pobede, svi su se kao ludaci vozili kolima kroz grad, sa zastavama, namazani bojama po licu, doslo je do zastoja u saobracaju i ja sam se tad sama uputila kuci ponocnim busom, jer mi se nije islo sa ostalima na zurku, kad tamo gomila ludaka je pocela da ljulja gradske autobuse, pa tako i moj i bogami mi nije bilo svejedno, narociti kad sun a silu provalili u bus, poceli da se penju po sedistima id a se prskaju pivom, i posle ljudi kazu das u Srbi stoka. E pa nije tacno, ovo mi je bio zivi dokaz, ovi sub re 100 puta gori. I tako je moja voznja umesto 21 min. trajala 1h. Nevidjeno. Al bar sam ziva stigla. A lepo su me ljudi zvali na zurku.

Posao

Na poslu je za sad dobro. Prva nedelja protekla ja samo u citanju raznih materijala o firmi i konkretnom poslu koji ja treba da radim. Inace, tek kad sam dosla saznala sam da cu raditi u dva odeljenja (umesto u jednom) id a su imati dva sefa. Ono sto sam znala je bila finansijska analiza i globalno izvestavanje, a novo je budzetiranje i planiranje. Inace sve to spada u deo firme koji se zove Express i to je nekadasnji originalni DHL posao. Za one koji ne znaju. Deutsche Post World Net je pre 3 godine kupio 100% akcija DHL, tako ja je to sada samo deo ovog velikog sistema, koje je pokupovao brdo firmi po celom svetu. Pored tog Express dela, sto se ustvari prodaje pod imenom DHL, postoji jos i Mail, Logistic i Finance. U sustini to su jos dva Brenda Deutsche Post i Postbank. Ali da ne davim s tim. Jedan sef mi je Nemac, a drugi Brazilac. Inace sector u kojem radim ja najinternacionalniji u celoj firmi i za sad sam izbrojala samo troje Nemaca tu. Glavni sef je Holandjanin, onda ima Portugalaca, Meksikanaca, Kineza, Francuza, moja drugarica praktikant sa Tajvana, Indijci, Finkinja….sve u svemu, mislim das am ja prvi Srbin tamo, al raspitacu se vec, ima li jos nekog. Al od AIESEC praktikanata, ja sam prva koja je ovde dposla. Inace ovde trenutno ima 30 praktikanata iz raznih zemalja i konstantno ih ima ovako puno, neke cak znam i od ranije. Sve u svemu imacu jos neke treninge i obuke i verovatno cu uskoro poceti sa pravim radom. Radon vreme je od 9 do 17, mada smo mi vec prve nedelje ostajali duze. Iznenadjena sam da je ustvari poprilicno flexi i kad zavrsis mozes da palis s posla iako je tek 3-4 npr.

The “Tower”

E to je mesto, tj. Zgrada u kojoj ja radim. Inace ne rade svi u ovoj zgradu, jer firma ima jos puno zgrada siron Bona, al ja mogu reci da imam srecu jer sam tu. To je jedno cudo arhitekture, cela je napravljena samo od stakla i metala (celika). Ima 41 sprat, ja radim na 15om i visoka je 180m. U noj radi oko 1800 ljudi. Kad padne mrak cela zfrada je obasjana svetlima koja se periodicno smenjuju i razlicitih su boja. Kad se udje u zgradu, potrebna je zuta kartica(o kojoj sam pricala) da bi se proslo do kancelarija. Najimpozantnija stvar ovde za mene, al i za ostale su liftovi. Naima, ima oko 10-15 liftova, obelezeni su slovima od A, B, C….do K, nisam sigurna. Nalaze se u redu sa lave i desne strane is a obe strane na zidu prvog lifta, koji je staklen postoji tastatura kao na telefonu (brojcanik). Tu ukucas broj sprata na koji zelis da ides in a displeju iznad ti se pojavi slovo lifta u koji treba da udjes. Lift te obicno void pravo na tvoj sprat, osim ujutru kad je guzva, pa onda stane na nekoliko. U liftu nema dugmica sa brojem spratova, vec samo displej koji ti pokazuje dokle ides, koliko je sati, kolika je temperature, imas ti slikju zgrade i jos neka cuda. Ono sto je ustvari najmocnija stvar u liftovima je brzina kojm se oni krecu. Ko je slusao klip “Pcela ima tri oci”, razumece kako ovi liftovi idu. J Ja stignem na 15. sprat za 10ak sekundi. Ali najveci trip je kad se vozis nadole, e onda creva hoce van al priviknes se posle 20-30 puta. Meni fail jos malo. I kancelarije su sve u staklima, osim bocnih zidova, a moja se nalazi pored stakla koje me deli od liftova, tako da mi sa strane non-stop nesto prolece, jer liftovi imaju pod koji svetli i kad on proleti pored moje kancelarije, samo me zabljesne svetlo. U pocetku nisam mogla, da skontam jel to proisapo lift pored mene ili sta se desilo, ali sam posmatrala i bilo mi je jako zanimljivo da shvatim da on ustvari proleti moj sprat za manje od jedne sekunde. Fantasticno! O WC-u necu da pricam, samo da znate da je Cyber. Na svakom spratu imamo kuhinju i masinu za pranje sudovba, frizider gde mozes nesto da doneses i tone kisele vode za sve. Ima i kafe, caja, al to sad nije vazno. Menza je posebna prica u ovo delu, ako i liftovi. Puno razlicite hrane, kuvano, rostilj, deserti, voce, ma sta ti dusa pozeli. U proseku rucak te kosta 4 eur, najjeftinije 2,8. Postoje posebne masine gde dopunjujes kredit na svojoj zutoj kartici, ona ima kod i pomocu nje placas rucak u menzi. Sve u svemu, ova zgrada je nesto sto me je najvise fasciniralo u Bonu.

Ostali praktikanti, da ne kazem slepci (ovo ce razumeti samo ajsekovci)

Kao sto vec rekoh, ima mnogo praktikanata, neke od njih znam sa raznih seminara. U Bonu su samo praktikanti iz Deutsche Post-a i ima jos par u Deutsche Telekom-u. Imai h stvarno sa svih strana ii ma rznih likova, ali jos nisam stigla sve da ih upoznam. Ince, stalno ima puno aktivnosti, zurke, salsa, kurs nemackog na koji planiram i ja da krenem, al sad je sve u senci fudbala. Ja se najvise druzim sa mojim cimerima i Cindy, devojkom sa Tajvana, koja radi sa mnom. Ona je mnogo smesna, mala je ko patuljak i uvek nosi veliko odelo. Iznenadila sam se da veoma voli da se sal i provaljuje gluposti, tako das mo dobar duoi, mada ponekad odvali pa jedva ostane ziva, al prihvata salu sa moje strane. Ali npr. ne ljubi se sa ljudima kad ih sretne, kao mi i ostali ovde, a narocito joj je to blam sa muskarcima sto smo je jednom terali da uradi i sva se jadna zacrvenela.

Nemci, al nema Srba

Nemci su mi ovde ok, mada su me jako iznenadili nakon fudbalskog meca. Narocito su me prijatno iznenadili moja cimerka Barbara i moj sef Kai. Stvarno su divni ljudi. A ko je rekao da ovde ima Srba, taj je pogresio. Ja dosad nijednog nisam srela. I kad pitam ajsekovce odavde jel znaju za neke Srbe da zive ovde, oni kazu da ne znaju. Al dobro, mozda se kamufliraju, provalicu ih ja valjda. Cula sam da postoji negde u Bonu neki srpski ili hrvatski restoran, al provericu.


Jos neke aktivnosti

Danas sam prvi put isla na bazen, super je bilo, lep travnjak, 4 bazena, skakaonice, imaju cak i talase. Sa Ivanicima sam se videla u Kelnu, isli smo u muzej cokolade i vecerali u nekom hrvatskom restoranu, al klopa je u sustini ista ko nasa. Imali smo i rostilj u subotu, na Rajni u Kelnu. Tamo su napravili vestacku plazu, nasuli sitan pesak i skoljke i ljudi se cak kupaju, al kad smo stigli bilo je vec kasno, mada me je iznenadilo da voda stvarno nije bila hladna. Inace ovde sunce zalazi tek oko 21:30 i pravi mrak nastaje u 22:30 i to mi bas ide na zivce jej stalno mislim da ima 2 sata manje i onda shvatim da treba da idem na spavanje.

Mala anegdota

U petak na poslu ostali smo do 17:30, jer su ljudi iz mog odleljenja zavrsavali izvestaj i Cindy i ja smo ostale da nesto citamo. Jas am onda resila da kazem sefu da imam svadbu u Srbiji kraje avgusta id a ce mi trebati jedan slobodan dan za to. Bolje je na vreme da kazem, kad vec znam, nego da posle bude problema. Jer, neko mi je rekao da u prva 3 meseca ne mozes da uzmes odmor, pa rekoh, ja da se osiguram. I tako kazem ja sefu da imam special question i on onako ozbiljno ceka sta cu sad ja da kazek, kad odnekud se pojavi Cindy iza mojih ledja i ni pet ni sest odvali ko grom iz vedra neba: She is pregnant! Ja umalo nisam u nesvest pala, a ona je pocela da se smeje ko luda. Inace, vec je imala provalu u gradskoj opstini kad smo se prijavljivali das am ja udata. Sef se zbunio i nije ni bio siguran sta je cuo, jer se ona smejala, a ja sam je zbunjeno gledala…i kad smo se stisali, kazem ja sefu takva i takva stvar i on meni odgovara: pa to znaci da bi trebalo sto pre da nadjes neki povoljan let. Ja kazem, pa da naravno, amo sam morala prvo vas da pitam. I dok sam se ja okrenula o n je vec poceo da trazi po internetu kartu za mene….i nakon pola sata, 45 min. nadjemo mi povratnu sa sve taksama za 217eur direct Dizeldorf-BG, (Dizeldorf je 70 km od Bona) i sef me pita jel hoces ovu kartu, ja kazem hocu. Ukuca on svoj broj racuna, kupi mi covek kartu i kaze, daces mi novac, najkasnije do 1. jula. Prosto nisam mogla da verujem da je to jedfan Nemac uradio. To je sve trajalo sat vremena, ostali smo na poslu do 18:30, poslednji izasli iz zgrade, petak, nema zive duse…..i tako ja totalno neplanirano vec kupim kartu za BG, pa ko bude 25.08. oko 19:30 u BGu, nek se spremi da se vidimo i odemo negde u lud provod……..vec mi svi nedostajete, iako je ovde zanimljivo.


Znam da sam smorila zeca sa ovim mailom, al pitali ste kako mi je. Sad znate.

Veliki pozdrav,

Ana''