Aleksandrar-Leka- je proveo jedan od najzanimljivijih vikenda u Varsavi.

''

Zanemaricu u ovom mailu teze koje sam naveo u prethodnom, da bih opisao jedan zaista nezaboravan vikend u Varsavi, tokom kojeg sam se potsetio koliko je ovaj svet neverovatno razlicit, ali ujedno i tako mali! Naime 2 nedelje unazad sam se spremao da odem na Internacionalni Kongres AIESEC-a koji se ove godine odrzavao u Poljskoj i koji predstavlja najznacajniji i najveci godisnji AIESEC seminar. Uzeo slobodan dan na poslu (neplacen!), radio prekovremeno kako bih mogao u Cetvrtak da odem sa posla u 12h, iskesirao 30 evrica za kartu i na kraju sa kolegom Predragom (Makedonac) zapalio po najvecem pljusku u Varsavu!

Kako smo se dovukli do samog mesta svecanog otvaranja kongresa je posebna prica, uglavnom Poljaci su dobri ljudi koji hoce da pomognu, ali slabo pricaju engleski, pa vas zbog toga ponekad posalju u potpuno suprotnom pravcu! Dolazimo na otvaranje i deja vu sa Int. Kongresa u Srbiji 2003, sala puna ljudi iz oko 95 zemalja! Necu puno pisati o samom otvaranju, uglavnom dosta folklora i muzike, ali bar za mene dosta losije od Srbije 2003. Dva momenta: Prvi kada pocinje neki ples sa muzikom iz himne "Hej Sloveni" ! , i u trenutku ja, Predrag i jos jedan Hrvat Vedran ne mozemo da verujemo svojim usima, a ono jos svi Poljaci i ostali Sloveni pocinju da ustaju i stoje tokom cele melodije! (i mi sa njima naravno :) ). I drugi kada jedna poznata Poljska grupa krene da svira tradicionalnu muziku na moderan nacin... samo dobra zabava da nisu pozvali sve ljude da zaplesu i kada oko 300-400 ljudi krene da pravi vozic ili krug koji se polako siri kako se novi ljudi hvataju za ruke... Ja sam se u tom trenutku nasao izmedju crnkinje crne kao noc i neke plavuse... ko ce ga znati odakle su! :)

Sledeci deo veceri zurka i prvi problem, ne mogu da udjem jer mi Poljaci nisu dali propusnicu. Inace organizacija otvaranja i dela kongresa koji sam video jako losa, Poljaci nisu mogli da se sastave. Predrag i ja nismo dobili sobu iako smo se uredno najavili i dobili potvrdu da je sve OK... ali oces vraga, sve vreme smo ziveli u ilegali! Elem, devojka na ulazu me nekako pusta, a vidim ja nesto mi je poznata. Srecemo se mi malo kasnije i kaze ona meni, ma pustila sam te jer te znam od negde... krene prica i onda prvi sok! Devojka je bila pre 2 godine na "Reception Weekend-u" u Srbiji i , khm, pa jedne veceri smo se malo bolje upoznali... :))))) (sram vas bilo, nije to sto mislite!!! cccc ) Zurka sama po sebi fantasticna, pivo Becks 0.5 evra (InBev rulzzz, Vlajko javi se!), 500 ljudi djuska i u jednom trenutku svi krecu da skacu... i pod se pretvara u mini trambulinu! :))

Prvu noc sam prespavao na podu u sobi kod Tunizanina, posto su mi nasi zbrisali sa zurke mnogo rano... sta cu, zivot mi je avantura! Sledeci dan i glavni dogadjaj - Global Village! (za ne-AIESECovce dogadjaj na kome svaka zemlja ima svoj sto gde predstavlja svoju kulturu, zajedno sa hranom...njam). Sta da kazem, 95 zemalja i podsecanje na IC2003, na velicinu AIESEC-a, i samog sveta naravno. Probao sam hranu sa svakog stola, pricao sa iz svake zemlje i prosto nema dovoljno prostora da sve opisem pa cu napraviti samo kratke teze sa najupecatljivijim utiscima:

- Jordan, odusevljena devojka mojim znanjem o zemlji, a ja 5 dana pre toga radio kompaniju iz Jordana (dobio na poklon igrackicu)

- Tajvan, devojke zaista fantasticno obucene i sa gomilom slatkisa... dobio bombone u obliku cigarete, hehe

- Kolumbija, covek zna Santjaga, praktikanta koji je u Srbiji proveo 1.5 godinu... kako je mali svet! Dobio caj od koke, odlican je!!! :)))

- Meksiko, ljuta hrana (njam) i devojka koja je bila na kongresu u Srbiji 2003!

- Rumunija, gomila ljudi koju znam iz Kielce-a i devojka koju sam upoznao na seminaru u Brasovu pre 3 godine!

- Gana... kada su momci culi da sam iz Srbije, odmah je bio uzvik Dujkovic!!! Odusevili se ljudi, mi se ispricali kao najbolji prijatelji, on je tamo bukvalno nacionalni heroj!

- Tunizani sa nargilama sa ukusom jabuke, dimio sam ko turcin! Plus sto su doneli kolace koje obozavam, a prvi put sam ih probao od Selima (isto iz Tunisa, radi sa mnom)

I jos zaista mnogo utisaka, mogao bih ovako do sutra! Sreo sam jako mnogo ljudi koje dugo nisam video, i za koje sam mislio da ih verovatno necu ni videti vise... i na kraju neverovatan osecaj ispunjenosti zbog toga, zadovoljstva sto sam jos jednom imao priliku da prisustvujem ovakvom dogadjaju i tuga jer je verovatno to bio poslednji put, bar za dugo vremena.

Nakon toga je uvece usledila zurka Centralne i Istocne Evrope, i ko je isao od stola do stola da proba sva nacionalna pica, taj tesko da je ostao na nogama... mada bilo je ljudi koji su nekoliko puta tako! :)) Sledeceg dana Predrag i ja smo se malo setali po Varsavi sa jos nekim strancima, da bi nam uvece devojke iz Rumunije koje su na praksi u Varsavi napravile veceru!!! I to ne samo za nas, vec za oko 30 ljudi koji su dosli na zurku, i to sve sa predjelom, glavnim jelom i dezertom! :)) Ludilo!

I tako... prodje vikend, koji ce zaista ostati nezaboravan!

Do sledeceg pisanja, veliki pozdrav iz Gdanska!

Leka''